agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario

Potraga za blagom

Posted by admin on Tuesday, 19 September 2023

U jednom malom skrivenom selcu zvanom Starat postojala je legenda o skrivenom blagu, u kanjonu koji se zvao More bijelih tigrova. Tko god je bio pokušao doći do blaga, nije se vratio. Priča se da samo jedna osoba može doći do blaga i otključati kamene duše ljudi koji su pokušali doći do škrinje.

            U selu je vladao mir. Čuli su se dječji veseli usklici. Očevi i djedovi su radili poljoprivredne poslove dok su se majke i bake brinule o kući. Sva su se djeca igrala, osim jednog. Bijaše to jedna djevojčica s dubokim plavim očima, strukom kao u manekenke, a kosom zlatnom poput žita. Skromnost, vrlina i dobrota su izvirale iz nje. Izdvajala se od drugih djevojčica i po tome što je nosila ogrlicu.  Samo je ona mogla otključati kamene duše. Dok je vrijeme prolazilo, djevojčica je sve više razmišljala o škrinji. Kad je napunila dvanaest godina, odlučila ju je pronaći. Roditelji su je čuvali kao kap vode na dlanu. Bila im je miljenica. Otac joj je bio pustolov, a majka krojačica. Imala je puno prijatelja i svi su je voljeli. Voljela je životinju i prirodu. Zvala se Aurora. Kad je sat otkucao ponoć, djevojčica se iskrala iz kuće i uputila u avanturu. Povela je sa sobom psa Flokija i papigu Ćopka. U istom trenu su osjećali strah i uzbuđenje. Hodali su tri dana. Roditelji su shvativši da djevojčice nema, krenuli u potragu za njom. Nisu je uspjeli pronaći. Tužni su se vratili kući u nadi da joj se neće ništa loše dogoditi te da će se vratiti. Selo Starat je bilo pod kletvom. Nije bilo zelenila. Svaka biljka koja bi izrasla, već bi se prvog dana bila osušila. Aurora je u potrazi za škrinjom nailazila na razne prepreke te ih uspješno riješila. Naišla je na posljednju prepreku koja je za nju i njezine ljubimce bila najteža, More bijelih tigrova. Kad su došli do kanjona, vjetar je zapuhao kao nikad prije. Aurora se probijala kroz vjetar, i gle čuda velikoga, baš na ulazu u kanjon, vjetar je prestao puhati. Bio je to znak da se nalazi na pravome putu. Pogled na kanjon se daleko protezao kroz veliku maglu. Neustrašivo je krenula.  Prvi dio puta činio se laganim, ali je trebalo prijeći preko mosta smrti dok te ispod vrebaju bijeli tigrovi po kojima kanjon nosi ime . Prelazili su preko mosta kad se odjednom ispod Aurorinih nogu začulo pucketanje. Floki je zalajao, zaletio se na djevojčicu i srušio je u stranu dok je daska na kojoj je stajala propadala. Spasio ju je. Nastavili su dalje. Ugledali su zeleno svjetlo. Približili su mu se. Ogrlica je počela svjetlucati istim zelenim svjetlom. Otrgnula se s djevojčičinoga vrata i spojila se sa škrinjom. Zatim se ispred njih pojavila još jedna neočekivana prepreka. Pred Aurorom se postavio stol s različitim peharima. Trebalo je izabrati onaj pravi. Bilo ih je puno: zlatni, srebrni, kristalni, dijamantni… Djevojčica je uzela onaj najskromniji, srebrni. Stijene su se urušile, a kameni ljudi oživjeli. U selu je počelo rasti zelenilo.

            Roditelji su shvatili što se događa i pošli u susret Aurori. Seljani su djevojčici sagradili spomenik u znak zahvalnosti na skinutu kletvu. Floki i Ćopko su dobili najljepšu kućicu i obilje hrane. Tako završava priča.

 

Magdalena Đuran,  učenica 7.b