agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario--agario

Motivi iz života u livanjskom kraju

Posted by Urednik on Friday, 22 March 2019

Život u livanjskom kraju nije lagan. Nema posla pa ljudi idu, trbuhom za kruhom a i oni koji imaju… sve je to tuga i jad, male plaće skupa rana. Svi oni žele ostat u svojim kućama u svom rodnom kraju, ali život ne pita di ti oćeš živit, ni kolko. Sela su sva pustija. Kad se rodi novo dite veselje je to za cilo selo. Kad dite prooda i propriča, kad stane na svoje noge nema dice za igranje pa su onda cilo vrime materi na grbači. Tužno je kad vidiš kako dite samo šeta selom s loptom u ruci. Svi oni koji ostaju tu u svojim kućama neće da ostave čist zrak, svoju domaću ranư koja je zdravija od ikakve kupovine. "Prigorit ćemo se, nije nam ni vako loše, ne plačite ima Boga" – često se čuje u kućama. Kad je kakav blagdan tek onda živne malo u selima i gradu.

Na mačkare običaj je da se dica mačkare i odaju po kućama i skupljaju pare. Obavezno je napraviti domaće krofne da se ima još šta dat dici, ako nisi dao dovoljno para za mačkaru. Lipo je to, izmami osmijeh svima na lice. Kao mala tila sam ić živit negdi drugo. Svi su se negdi iseljavali pa sam i ja tila. Tek danas vidim kolko me Bog blagoslovio što s materom i ćaćom živim u svojoj kući.

Na svetog Ivu pale se svitnjaci. Kad žađe sunce izađe se na svoje ćuprije, izmoli se virovanje i zapale se svitnjaci. Onda na najveću vatru priskaču stariji, a kad se vatra stiša i ostane samo žera… dica kreću priskakat jer im tek tad daju matere i babe. Priskakanje ne ide ako vatra ne ufati i kosu pa ti mater očita bukvicu kako se ne čuvaš. Na Božić je običaj odat po kućama i čestitat Božić. U Božićno jutro iz svake kuće ćaća i sin (koji se polako uči odat da ćaću može zaminit za koju godinu) odlaze u prvu kuću u selu, čestitaju Božić štogod pojidu i popiju i s ostalima nastave tako dok ne obiđu sve kuće u selu. Lip je to običaj. Svi dođu sa strane pa je odma življe, pune su kuće, svi su sretniji. Ko nema stalan, državan poso nije mu lako, ali gura se nekako, providi Bog uvik. Iz dana u dan se preživljava, nema se sve novo i najmodernije, al̛ smo ipak sretni. Molimo se Bogu koji nam daje snage da idemo naprid i da nam ništa ne fali. Bavimo se svime pomalo. Imamo svoja polja koja oremo i sadimo povrće za svoje potrebe, ali da se ima i koje kilo više za prodat – dici za školu da se nađe kad mater nema svoji para za dat. Svaki dan sve nas je manje, sela i grad su sve pustija. Škole su praznije, ostaju samo oni koji imaju kakav poso. Dok god se može normalno živit ostajemo u svojim kućama. Priporučimo se Bogu i providit će nam. Nećemo ostat gladni.

Marija Sudar, 9. razred
Osnovna škola "Ivan Goran Kovačić"
Područni odjel Zabrišće